Цхарлие & тхе Цхоцолате Фацтори били су филмско ремек-дело, а многи и даље о томе причају 40 година касније. Књига је још маестралнија.
Вилли Вонка и фабрика чоколаде је један од свих највећих дечијих филмова. Објављен у јуну 1971. године, филм је у почетку наишао на млак пријем, пре него што је нашао ширу публику током поновљених телевизијских емитовања. Временом је постала класика и остаје веома цењена. Заправо, већина људи то више воли од новијих Чарли и фабрика чоколаде (и ми сами).
Као и све филмске адаптације, Вили Вонка је променио и изоставио неколико ствари из изворног романа, који је написао Роалд Дахл и објављен 1964. И да вам кажемо, господин Дахл није био срећан. Ово је десет чудних ствари изрезаних или измењених Вилли Вонка и фабрика чоколаде који су били присутни у књизи.
10Дечије судбине
Можда је највећи и најстрашнији пропуст филма судбина деце. На крају романа, Чарли, деда Џо и Вонка сведоче како елиминисана деца напуштају фабрику. Нису баш сигурни ни здрави, али барем су живи!
Иста ствар се не може рећи за филм. Наговештава се да ће деца бити добро, али их више никада не видимо. И ко зна, Вонкина уверавања могла би бити само глупост.
9Цхарлие-јев отац
Из неког бизарног разлога, филм је одлучио да се у потпуности одрекне Чарлијевог оца. Можда је то створило трагичнију причу? У роману, господин Буцкет ради у фабрици зубне пасте заврћући поклопце на цеви. Плата је страшна и на крају га пусте из фабрике кад му посао аутоматизује.
У филму господин Буцкет у потпуности недостаје, а госпођа Буцкет је удовица. Опет, нисмо баш сигурни који су разлози који стоје иза ове промене, али опет, његов лик заправо није потребан у поступку.
8Оба родитеља
Филм је очигледно имао нешто против родитеља. Још један аспект романа који у филму није пронађен је да је деци било дозвољено да поведу ОБОЈЕ родитеља. Из неког разлога, филм Вонка дозвољавао је само по једног родитеља из сваке породице.
Стога смо пропустили господина Глоопа, Ангину Салт, Сцарлетт Беаурегарде и господина Теавееа. Додуше, они заправо не чине пуно за причу, тако да можемо разумјети њихово искључивање. Претпостављамо да је то било због буџета, а не због разлога.
7Тестирање на Оомпа Лоомпас
Вилли Вонка је чудан тип, али је и мало ... зао. Можда су желели да Вонка учине пријатнијом и пријатнијом фигуром, па су потпуно одсекли чињеницу да Вонка тестира своје производе на Оомпа Лоомпасу.
У роману Вонка користи Оомпа Лоомпас као несрећне испитне субјекте за своје бомбоне. Не само да је ово елиминисано из филма, већ се може видети и како Вонка тестира разне производе на себи. Запамти: 'Прехладно! Превише хладно! ' Да, ту линију је требало дати Оомпа Лоомпи.
6Лоомпаланд
Кад смо већ код Оомпа Лоомпас, њихова родна земља Лоомпаланд добија значајно смањење за филмску адаптацију. Да, Вонка се у једном тренутку позива на то и говори својим гостима о Хорнсноззлерима, Сноззвангерсима и Вхангдоодлесима.
Али у роману Вонка улази у много детаљније, а ми добијамо снажније објашњење и визију Лоомпаланда и њихових обичаја. На пример, да ли сте знали да су Оомпа Лоомпас некада живели у кућама на дрвету и јели зелене гусенице? Лоомпаланд је добио већи приоритет у ремакеу, али ... да, није прошло тако добро.
5Изглед Оомпа Лоомпаса
И само да би Оомпа Лоомпас постали ЈОШ другачији, творци филма одлучили су да увелико промене њихов физички изглед. У роману су Оомпа Лоомпас описани као да имају белу кожу и златну косу. Забавна чињеница - првобитно су били приказани као афрички пигмеји, али то се показало врло контроверзним и Роалд Дахл је био принуђен да то промени! Из неких апсолутно бизарних разлога, њихови филмски колеге имали су наранџасту кожу и зелену косу. То је застрашујуће.
Можда су желели да Вонкину фабрику учине еклектичнијом и мистичнијом, а плавокоси људи нису пружили потребан осећај чуђења.
4Соба за сортирање ораха
Веруца Салт у роману има сасвим другачији крај од оног у филму. У роману компанија наилази на Вонкину собу за сортирање ораха, где Вонка запошљава веверице да одвоје орахе. Захтева да јој родитељи купе веверицу, а веверице је накнадно нападну и изведу из фабрике.
Соба за сортирање ораха је за филм промењена у Собу златних јаја, а Веруца уместо веверице захтева златну гуску. А онда пада низ канализацију за смеће. Не знамо да ли је то боље или горе од напада веверица.
3Микеова љубав према филмовима
Деца филма су прилично једнодимензионална, чак иако је то намерна креативна одлука. Аугустус воли храну, Виолет је дериште, Веруца је размажена, а Мике воли телевизију. То је отприлике све што сазнајемо о њиховим ликовима. Али у роману Мике такође има побожну љубав према каубојским и гангстерским филмовима.
На то се укратко говори у филму, док се Мике појављује обучен попут каубоја и претвара се да пуца Вонки у стомак. С тим у вези, његовој љубави према жанровском филму даје се далеко мање предности него у оригиналном роману.
дваСлугвортх
Једна од главних ствари која је изрезана из филма је улога Артхура Слугвортх-а и његова позадина. У књизи се Слугвортх спомиње као бивши запосленик фабрике Вонка, који је од тада отворио ривалску компанију за слаткише и надметао се за Вонкине рецепте.
Наравно, лик Слугвортх-а је у филму, само у знатно другачијем контексту. У филму је 'Слугвортх' заправо запосленик Вонке, који тестира децу тражећи од њих да је издају. Роалд Дахл се НИЈЕ свидео тој одређеној промени.
1Велики стаклени лифт
Попут Слугвортх-а, и Велики стаклени лифт користи се у другачијем контексту у филму. У роману, Мике, Цхарлие и Вонка одлазе великим стакленим лифтом до ТВ собе, где Мике накнадно елиминише са турнеје.
У филму користе неку врсту возила за избацивање пене. Међутим, лифт се касније појављује на крају када Вонка одведе Цхарлиеја и Јоеа на вожњу њиховим родним градом и понуди фабрику Цхарлиеју.