Од различитих наслова до различитих извођења, шведске и америчке адаптације Девојке са тетоважом змаја су прилично различите.
Први део у серији књига Стеига Ларрсона, Миленијум , насловљен Девојка са тетоважом змаја , објављен је постхумно 2005. Само 4 године касније, редитељ Ниелс Арден Оплев је искористио велики успех Ларсонових романа, издавши адаптацију првог романа 2009. године.
ПОВЕЗАНЕ: 10 непопуларних мишљења о филмовима Давида Финцхера, према Реддиту
Док су шведски филмски ствараоци објавили два наставка исте године, две године касније популарни амерички редитељ Дејвид Финчер објавио је адаптацију на енглеском језику, такође под називом Девојка са тетоважом змаја . Две адаптације имају велике сличности; међутим, ове сличности не спречавају да свака верзија постоји као карактеристична адаптација сложене приче, јер сваки филм има своје јединствене визуелне и тематске елементе.
Титле Секуенцес
Насловна секвенца за 2009 Драгон Таттоо садржи низ углавном непокретних слика, повезаних са заплетом филма, приказаних на екрану. С друге стране, верзија из 2011. укључивала је уводну секвенцу наслова која има 3Д, покретне слике које се лабаво односе на филм.
Оно што је одмах видљиво у поређењу две насловне секвенце јесте да је филм из 2011, иако није пример једног од најбољих америчких римејкова страног филма, импресивно више стилизован од шведске верзије. Ово Драгон Таттоо насловна секвенца се опредељује за текућу, сложену графику у поређењу са мирним сликама оригинала налик уљаним сликама. Ово говори о модерном осећају верзије из 2011, упркос томе што је објављена само две године након прве.
Портрет Микаела Бломквиста
Једна од најуочљивијих разлика између ове две верзије је портрет Микаела Бломквиста од стране главних глумаца. Мајкл Никвист из шведске верзије приказује вероватно мање укључену верзију лика у поређењу са портретом лика Данијела Крејга који је желео да се освети онима који су му нанели неправду.
Као једна од најбољих улога Данијела Крејга до сада, његов портрет Бломквиста види га како сарађује са Лизбет Саландер, при чему му она помаже у откривању истине око сложене мистерије. У шведској адаптацији, међутим, Никвистова верзија Бломквиста је она која помаже Саландер на мање укључен начин док она обавља највећи део посла. Главна разлика је у томе што Крегова верзија открива где се налази Харијет, док није Никвистова верзија та која открива мистерију, већ Саландер.
Верна адаптација књиге
С обзиром на то да су оба филма заснована на истом роману, умесно је анализирати која је адаптација вернија. Иако би се могло тврдити да шведски језик и глумци коришћени у адаптацији из 2009. чине верзију инхерентно вернијом, могло би се поставити као контрапункт да је америчка адаптација у ствари ближа радњи романа.
ПОВЕЗАНЕ: 5 књига трилера бољих од филмова (и 5 које су изненађујуће горе)
У последњој сцени филма из 2009. Саландер види Бломквиста срећног са Ериком, затим краде новац од Венерстрома и одлази на сунчано острво, преузимајући нови идентитет. У америчкој адаптацији, Саландер краде Венерстромов новац, а филм се завршава тако што она спрема да поклони Бломквисту док га не види срећног са Ериком. Ово може бити мала промена, али потпуно мења крај за Саландера, јер је тужнији у филму из 2011, сличан крају романа.
Диссимилар Цинематограпхи
Можда је суптилна разлика, али кинематографи сваке адаптације оригинала Миленијум роман изводи своје дело на различите начине један од другог. Сниматељ верзије из 2009. Ерик Крес је суптилан приступио свом послу, снимајући филм скоро као ТВ емисију. За поређење, америчка верзија је крајње филмски.
Верзија из 2011 Драгон Таттоо је несумњиво пример филма са сјајном кинематографијом, где је сниматељ Џеф Кроненвет номинован за Оскара за свој рад. Сцена експлозије приказује камеру која се полако креће око Саландерове док она стоји пред пламеном, с пиштољем у руци, а њена тамна одећа је у контрасту са јарким пламеном. Он краси филм филмскијим осећајем у поређењу са вероватно бледим приказом исте сцене у шведској верзији.
Ревеал Оф Харриет
Главни аспект радње сваког филма (и књиге на којој су засновани) је мистерија Харијет Вангер која нестаје. У верзији из 2009. године, Лизбет је открила да је Харијет усвојила име своје рођаке Аните и да живи у Аустралији. У адаптацији из 2011. откривање је исто, међутим, Анита је била лик који се раније појавио, а који је живео у Лондону.
Иако је очигледно да су ова открића инхерентно слична, говори о сензибилитету режисера Дејвида Финчера да је он изабрао да укључи сцену са Анитом на почетку филма како би додао више тежине открићу. Био је успешан, јер је откриће да је Анита Харијет један од најбољих обрта заплета у Финчеровим филмовима.
Лисбетх Бацкстори
Позадина лика Лизбет Саландер је она која је обавијена велом мистерије у свим итерацијама приче. Значајан догађај у њеној прошлости који даје увид у њене тренутне услове живота је оно што се догодило њеном оцу. У верзији из 2009. године, у флешбек сцени је посебно приказано да га она полива бензином и живог спаљује.
ПОВЕЗАНЕ: 10 грешака у континуитету у девојци са тетоважом змаја
У адаптацији из 2011 Драгон Таттоо , Лизбет једноставно каже Микаелу, без подстицаја, да је убила свог оца на стварни начин. Ово је драстична разлика у односу на верзију из 2009. где је очигледно догађај који филмски ствараоци намеравају да истраже у наредним наставцима, нешто што америчка верзија вероватно никада неће имати прилику да истражи.
Тхе Деатх Оф Тхе Виллаин
Закључни низ радњи сваке адаптације се прилично разликује у смислу мотивације карактера. Године 2009 Драгон Таттоо , Мартин Вангер је откривен као убица више људи и злостављач Харијет и Лизбет га јури све док не скрене са пута и не погине у пламену који је захватио возило, јер Лизбет одлучује да не помогне.
У поређењу са овим, верзија из 2011. види Рунија Мару као Саландера (у подцењеном наступу) који јури Вангера док се он не сруши, и упркос томе што је наговестила да ће га она убити, Мартин умире у експлозији пре него што она има прилику да дође до њега. Ово у потпуности мења карактеризацију Лизбет у односу на верзију из 2009. године, јер никада није откривено да ли би она заиста прошла кроз извршење дела, за разлику од шведске верзије.
Портрет Лизбет Саландер
Лук лика Лизбет Саландер је вероватно најзанимљивији аспект оригинала Девојка са тетоважом змаја роман, при чему је сваки глумац који је тумачио компјутерску хакерку, Нооми Рапаце и Рунеи Мара, добио вишеструке номинације за награду за своје улоге.
Ликови имају различите изгледе, при чему је Рапацеова верзија на крају блиставија од Марине верзије, са већом тетоважом на леђима и готичком одећом. Ове контрастне појаве говоре и о њиховим различитим личностима, што се најбоље види у сценама у којима Саландер упада у заседу на станици метроа. У шведској адаптацији, нападнута је од стране више људи, добијајући предност машући флашом против њих. У филму из 2011., с друге стране, види је како напада једна особа, успевајући да им избегне након борбе. Рапацеов наступ је вероватно храбрији од Марине, која је пригушенија.
СЛЕДЕЋЕ: 10 најбољих Нооми Рапаце филмова, према ИМДб-у