Већина Дизнијевих принцеза потиче из народних бајки, бајки и легенди, које се веома разликују од њихових класичних филмова.
Приче о Диснеи Принцезе су веома познате, али многи гледаоци нису упознати са оригиналним бајкама на којима су засноване - а ево и колико су се промениле у односу на изворни материјал. Валт Диснеи Пицтурес је током више од осам деценија произвео низ филмова, и иако је истраживао разне жанрове и стилове, и даље се највише памти по својим анимираним класицима, углавном онима у којима глуме принцезе.
Дизнијев први анимирани филм био је Снежана и седам патуљака , објављен 1937. године, а који је уједно био и први целовечерњи анимирани филм, дајући студију прву награду Оскар (почасну, у пратњи седам минијатурних статуета). Од тада је Дизни оживео разне легенде и класичне приче својим заштитним додиром магије, а такође и са пуно промена у оригиналним причама, јер нису све тачно прилагођене деци - бар не према модерним стандардима. Приче о Дизнијевим принцезама су добар пример за то, јер већина њих потиче из врло трагичних прича, а нису све имале срећан крај. Заправо, нису сви преживели.
Наставите да се крећете да бисте наставили да читате Кликните на доње дугме да бисте овај чланак започели у брзом прегледу.
Прво, све женске улоге у анимираним Диснеиевим филмовима не сматрају се званичним Диснеиевим принцезама. Критеријуми за постајање званичном Диснеиевом принцезом варирају, али заједничко им је рођење или удаја за краљевску, бар један музички број и животињски помоћник, због чега се Мулан сматра једним иако нема никакве везе са краљевска породица, али је извршила херојски чин - Ана и Елса из Смрзнуто , с друге стране, нису званичне Дизнијеве принцезе. Сада, и као што је горе поменуто, ови ликови потичу из легенди и бајки, које су претрпеле пуно промена како би испричале правилне породичне приче са срећним завршетком, а ево како је свака Диснеијева принцеза заиста у својим оригиналним причама.
Снежана и седам патуљака - Снежана
Дизни је позајмљивао приче од браће Грим буквално од самог почетка. Снежана и седам патуљака заснован је на Гриммовој бајци из 1812. године Снежана , и иако је задржао најважније елементе оригиналне приче, такође је унео неке значајне промене. У оригиналној причи, Снежана је млађа и не сретне принца пре него што јој додели јабуку, а ловац врати краљици плућа и јетру животиње (за разлику од срца), коју краљица затим поједе. Снежана се не пробуди након што је принц пољуби - уместо тога, принц је одведе у замак свог оца да јој пружи одговарајуће почивалиште, али док се она превози, један од слуга се спотакне и изгуби равнотежу, померајући комад отроване јабуке из грла Снежане, оживљавајући је на тај начин. Принц је затим запроси и она прихвати. Краљица касније сазнаје да још увек постоји лепша од ње, која је сада принчева невеста, и посећује венчање како би истражила. Једном тамо и препознат од Снежане, принц наређује краљици да носи усијане гвоздене папуче и да плеше у њима док не падне мртва. Дефинитивно није прича погодна за Диснеиеву циљну публику.
Пепељуга - мала стаклена папуча
Пепељуга заснован је на бајци Цхарлес Перраулта Пепељуга или мала стаклена папуча , која се пак заснива на народној причи познатој као Мала стаклена папуча . Перраултова прича прилично личи на Дизнијеву верзију, само са две лопте уместо једне, а у другој је када Пепељуга изгуби стаклену папучу. Кад се открије да је она девојка са лопте, њена породична породица моли за опроштај и она се слаже. Међутим, постоји још једна верзија Мала стаклена папуча браће Гримм, која, како се и очекивало, узима мрачан заокрет. Гримсови су направили много промена, попут златних папуча, али највећа је та што Пепељугини голубови чупају очи њеним полусестрама као казну за оно што су јој учинили (које су, иначе, резале ножне прсте и пете да би могле преварите принца и нека им папуче одговарају). Диснеи'с Пепељуга заснован је на Перраултовој верзији, тако да Гримова бруталност није ни била опција.
Успавана лепотица - Мали Бриар Росе
Успавана лепотица заснован је и на верзији Цхарлес Перраулт-а, која је заснована на класичној бајци непознатог аутора. У Перраултовој причи постоји седам вила (укључујући и злу) уместо три, а принцеза није принуђена да напусти дворац након што је проклета. Прође стотину година пре него што принц шпијунира замак, скривен међу дрвећем, трбухом и трњем. Кад уђе у принцезину одају, задиви је њеном лепотом и пољупцем разбије чарање. Принцеза и остатак замка се пробуди, а она се касније удаје за принца. Имају двоје деце, које чувају у тајности од принчеве мајке која је пореклом од огре. Када је време да се сретне са њом, краљица Огрешка мајка наређује кувару да припреми децу и младу краљицу за вечеру, али добродушна куварица их замењује јагњетином, јарцем и јеленима. Огресс то сазнаје и припрема каду са виперима и другим створењима, али када се краљ врати и природа Огреса буде изложена, она се баци у каду - и краљ и млада краљица коначно могу да живе срећно до краја живота.
Често се расправља о ранијој верзији приче када се говори о Диснеиевој причи, и то о Гиамбаттисти Басиле. У њему принцезу открива лутајући краљ, који је силује и оставља трудну (док је још у несвести). Принцеза рађа близанце, од којих један сиса ивер са прста, будећи је. Краљева жена, сазнавши за принцезу и децу, наређује да их кувају, али кувар их спасава. Лако је схватити зашто је Диснеи одлучио да иде са Перраулт-овом верзијом и изоставља део Огресс-а, који заправо није био толико релевантан (нити прилагођен деци).
Мала сирена
Мала сирена је бајка коју је написао Ханс Цхристиан Андерсен и веома се разликује од Диснеиеве срећне и музичке верзије. Филм је пратио основну премису младе принцезе сирене која се заљуби у згодног принца и за помоћ тражи морску вештицу која је под одређеним условима претвара у човека. Међутим, у оригиналној бајци вештица упозорава сирену да се никада више неће моћи вратити у море и док ће моћи плесати и ходати, стално ће се осећати као да хода по оштрим ножевима и непрестано крвари - поред тога што не говори док јој даје језик и глас. Сирена ће такође добити душу ако натера принца да је воли и ожени, али ако то не постигне, умреће од сломљеног срца и претворити се у морску пену. Принц се на крају жени другом принцезом, а сестре сирене доносе јој бодеж од вештице (дат им је у замену за косу), тако да она убија принца и пушта да му крв цури на стопала, постајући тако поново сирена. Сирена одбија, а како зора залази, она баца бодеж и себе у воду, постајући морска пена - али и кћерка ваздуха, која ће, након што је 300 година учинила добра дела за човечанство, коначно устати на Небу.
Лепотица и звер
Лепотица и звер заснован је на истоименој бајци Јеанне-Марие Лепринце де Беаумонт, која је заправо скратила и преписала причу Габриелле-Сузанне Барбот де Вилленеуве. У Беаумонтовој верзији, Белле има петоро браће и сестара, а када стигне у замак звери, обавештавају је да је тамо љубавница и да ће је звер послушати. Враћа се кући на недељу дана, а сестре планирају да је задрже дуже тамо како би наљутиле Звер и натерале је да поједе Белле. Касније се враћа у замак и затиче како умире, па га враћа у живот. Око дворца има живих предмета, мада не баш толико веселих и корисних као они из Дизнијеве приче, а Белле је такође љубазна, начитана и чиста срца.
Аладин
Аладин је народна прича која, иако није део оригиналног текста Књига о хиљаду и једној ноћи (Арапске ноћи) , често је повезано са тим. Прича је варирала са сваким препричавањем, али у суштини, то је прича о осиромашеном младом младићу, званом Аладин, у кинеском граду. Регрутује га врач који жели да му помогне да извуче уљаницу из чаробне пећине. Чаробњак је двоструко прешао преко Аладина, али док носи чаробни прстен потоњег, трља га и пушта духа који му помаже да изађе из пећине. Лампа садржи другог, моћнијег духа, кога је Аладинова мајка ослободила приликом чишћења. Овај дух му помаже да се обогати и ожени принцезом Бадроулбадоур (лако је видети зашто је то промењено у Јасмине). Настаје сукоб између врача и Аладина, сваки са духом, али Аладин га на крају порази и касније постаје султан. Принцеза није много присутна у бајци, а Диснеи јој даје већу улогу и правилан развој.
Поцахонтас - Матоака
Поцахонтас није заснован на бајци већ на животу индијанске жене по имену Матоака, познате као Поцахонтас - али са великим разликама. Према речима Џона Смитха, Покахонтас се бацила преко његовог тела да би га заштитила од убијања народа Повхатан, али за то нема доказа. Покахонтаса су, међутим, отели колонисти да би је откупили за енглеске затворенике које је држао њен отац. Била је охрабрена да пређе на хришћанство и удала се за садиоца дувана Џона Ролфа у доби од 17 до 18 година и добила сина Томаса Ролфа. Представљена је енглеском друштву као пример цивилизованог дивљака и умрла је из непознатих разлога, у доби од 20 или 21 године. Права прича о Поцахонтасу далеко је од онога што је Диснеи представио и лако је увидети зашто је филм толико критикован годинама, јер је многе ствари изостављао и измишљао само ради причања породичне приче.
Мулан-Хуа Мулан
Мулан заснован је на кинеској легенди о Хуа Мулану и постоји много верзија о томе, али сви они задржавају основну премису младе жене која се маскира у мушкарца да би заузела место њеног оца у војсци. Мулан проводи 12 година у војсци и одбија службено место, уместо да тражи камилу да је носи кући. Међутим, у верзији Чу Ренхуоа, насловљеној Романса о Суи и Тангу , Мулан се враћа у своју отаџбину само да би утврдила да јој је отац умро, мајка се поново удала, а кан ју је позвао да постане његова конкубина. Мулан се убија и оставља веренику писмо.
Принцеза и жаба
Принцеза и жаба је лабаво заснован на роману Принцеза жаба од Е.Д. Бакер, која је пак заснована на бајци Принц жаба браће Грим. Филм није нимало сличан роману и узима само концепт женске протагонистке која пољуби принца претвореног у жабу с намером да преокрене чаролију, да би се и сама претворила у жабу. У роману је, међутим, главни лик принцеза Емма, нећакиња Грассине, тренутна Зелена вештица. После много муке да пронађу вештицу која је проклела принца (које се зове Еадрић), Грассина им помаже да преузму Емину наруквицу за преокрет проклетства коју је украла видра, а две жабе се љубе како би прекинуле клетву. Испада да је видра Грассинин стари љубавник, проклет од мајке вештице, а Емма и Еадриц убеђују родитеље да су пронашли сопствене истинске љубави. У Гриммовој верзији, међутим, принцеза се спријатељила са жабом, која је у оригиналној верзији прекинула његово проклетство када га принцеза баци у зид, али у модерним верзијама ово је промењено у пољубац. Диснеи га је променио у причу која није типична принцеза, са протагонистима који уче једни од других, и од Тиане направио прву афроамеричку Диснеиеву принцезу.
Запетљан - Рапунзел
замршен је још једна прича позајмљена из бајке браће Грим, насловљена Рапунзел . У њему трудница доживљава жудњу за рапунзелом, која расте у врту чаробнице. Чаробница ухвати мужа како краде биљке и дозволи му да узме сав рапунзел који жели у замену за бебу након што се роди. Чаробница је именује Рапунзел , и закључава је у торањ чим напуни 12 година, посећујући је стојећи испод куле и позивајући је да спусти своју супер дугу косу. Принц који се вози кроз шуму тада чује њено певање и почиње да је често посећује. Чаробница на крају сазна и баци Рапунзел у дивљину. У међувремену, она се суочава са принцом и он пада са куле, слећући на трње које га, иако прекида његов пад, оставља слепим. На крају се поново састаје са Рапунзел (и њиховом близанцем децом) у шуми, а њене сузе му враћају вид.