Британски ситком Тхе Оффице и његова америчка адаптација слично су популарни и хваљени, али се разликују у причи, ликовима, хумору и тону.
Велика Британија и САД верзије Канцеларија , иако готово идентични по премиси, одражавају културне разлике између њихових матичних земаља. Створили су их Рицки Герваис, Степхен Мерцхант, односно Грег Даниелс, и британска ББЦ-јева моцкументарна серија и његова америчка НБЦ адаптација проналазе хумор у оскудицама ликова који раде у свакодневном канцеларијском окружењу.
Оригинална британска серија није преко ноћи била сензација, али се убрзо проширила широм света и постала класик комедије. Америчка адаптација такође је споро изгорела, у почетку критикована због уморног поновног преиспитивања изворног материјала. Након прве сезоне, адаптација се од приче оригиналом, ликовима и тоном разишла, одневши свој властити живот који је одјекнуо код америчке публике.
Наставите да се крећете да бисте наставили да читате Кликните на доње дугме да бисте овај чланак започели у брзом прегледу.
Оригинална верзија Канцеларија трчао две сезоне од шест епизода, плус дводелни божићни специјал (како је то уобичајено за британске телевизијске класике). Креатори адаптације узели су успех емисије и трчали с њом девет сезона, чак и након контроверзног одласка звезде Стеве Царрелл-а из 7. сезоне. За разлику од многих америчких адаптација британских емисија, као нпр Скинс и Квачило , Канцеларија САД су на крају биле популарне као и оригинал. Хваљени и од гледалаца и од критичара, обе вољене серије често се убрајају у најсмешније ТВ емисије века до сада, али међу њима постоји неколико разлика.
Канцеларијски ликови: УС Вс. УК
Канцеларија Односност ликова из УК лежи у њиховој беди и досади, док амерички ликови носе свеамерички оптимизам. Суштина британске серије је глух покушај нарцисоидног шефа Давида Брента да импресионира своје колеге,који пропадају због његовог нехотице расизма, сексизма и опште друштвене неспособности. У 1. сезони америчке серије,окружни менаџер Мајкл Скот одражава заблуду самопоуздања и увредљиве промашаје Давида Брента. Али током наредних сезона, писци су Скота развили у наивнијег, кловновског лика који је вероватније задобио наклоност америчке публике.
Амерички писци су такође подесили споредне ликове како би постали симпатичнији. И Гаретх Кеенан и Двигхт Сцхруте су штреберски смеђег носа, али Гаретх је безосјећајни бивши војни војник, док је Двигхт апсурдистички узгајач репе. Гаретхов супарник Тим Цантербури је веродостојни потказивач који и даље живи са родитељима, док је Двигхтов ривал Јим Халперт оптимистичнији лик који се сналази у добром изгледу и лаком шарму. Тим и Јим кокетирају са досадним рецепционарима суседних девојака у њиховој канцеларији: изнервирана, резигнирана Давн и њена мекша, смешнија америчка колегица Пам. Прослављена по свом ансамблу, америчка серија се такође одлутала од оригинала у континуираном додавању откачених нових ликова.
Канцеларијске компаније: Вернхам Хогг Вс. Дундер Миффлин
Обе верзије Канцеларија одвијају се у регионалним огранцима корпоративних папирних компанија у индустријским градовима. Британска серија смештена је у измишљеној канцеларији Вернхам Хогг у Слоугх Традинг Естате у Енглеској, док је америчка верзија смештена у канцеларији Дундер Миффлин у Елецтриц Цити оф Сцрантон, Пенн. Свака канцеларија је неутралног тона и флуоресцентно осветљена, али амерички писци су улепшали светло након прве сезоне адаптације, јер је пригушена канцеларијска расвета која је подешавала расположење у британским серијама можда била превише мрачна за америчку публику која није као навикнуто на сиво небо.
Сви у британским серијама је блиставо бела, којој се Брент обраћа у пилоту. Немам натпис на вратима који каже „само бели људи“, знате, он каже. Није ме брига јесте ли црни, смеђи, жути ... Ова посебна сатира ненамјерног расизма изостављена је из америчке серије која садржи нешто разноврснију, иако слично бијелу мушку улогу. Ипак, недостатак расне осетљивости Мајкла Скота нагриза се у другој епизоди, Дану разноликости, када изводи нетактично препричавање дела Цхриса Роцка.
Канцеларијска прича: САД против. УК
Покретачка комична сила сваке итерације од Канцеларија је неповезаност између менаџерове перцепције како га други виде и стварности како га други доживљавају. Још једна комична нит током обје серије је ривалство између два продавача: Динамика између Гаретха и Тима у британској серији више представља истинску међусобну мржњу, али Јимове практичне шале о Двигхту у америчкој верзији пуко су одвраћање пажње од досаде канцеларијског живота . Централна романтична прича види Џима и Пам заједно срећне у сезонама од 4 до 9 америчке верзије, док се Тим и Давн не спајају све док Божићни специјал не буде на крају приказивања серије у Великој Британији.
Америчка адаптација Канцеларија успео јер се није превише наслањао на изворни материјал после свог стјеновитог почетка. Американац Оффице пилот епизода била је директна адаптација британске, од допадљивих телефонских позива менаџера до кламерице у желеу. Ово је наишло на неке критике љубитеља оригиналне серије, као и америчких новопридошлих који то нису баш добили. Почев од 2. сезоне, адаптација је порасла у оригиналности, јер су писци почели да прилагођавају шале и завере америчким члановима глумачке екипе.
Тхе Оффице Хумор: САД против. УК
Свеобухватни ударац у обе верзије Канцеларија је недостатак професионалности. Обе емисије садрже кључне комичне теме социјалне неспретности и практичне шале. У складу са британском комичном традицијом, оригинална серија је изграђена на уједљивом коментару на стварност, исмевавању личних неуспеха ликова и наношењу срамоте из друге руке својој публици. Али приступ сваке серије тривијалностима канцеларијског живота показује разлике између британског и америчког хумора.
Оригинални ситцом је истовремено суптилнији и отворенији од адаптације. Језик је профанији, а шале су неприкладније: изјава Давида Брента да сваки момак из канцеларије се пробудио у цик зоре, на пример, експлицитније је од уобичајеног лајања Мајкла Скота То је оно што је рекла! Ипак, испорука шала оригиналне серије поклапа се са суптилностима сувог, мртвог британског хумора. Америчка адаптација је глупан, мало разводњен узима оригинални материјал, уместо тога црпећи смех из америчке комичне традиције откачених враголија и претјеране испоруке.
Завршетак канцеларије: САД против. УК
У оба дводелна финала посаде уреда окупиле су се на прослави. Три године након завршетка њиховог измишљеног документарца, Канцеларија Британски ликови се носе са поразом уочи Божићне забаве. Давид Брент је постао путујући продавац и пропали певач са разочаравајућим животом. Зора је јадна на Флориди са својим непромишљеним вереником Леејем. Тим остаје заробљен у послу који мрзи са непријатељем Гаретом као шефом. Срећом, други део специјалности преокреће ове тешке околности: Брент одлази на успешан састанак на слепо и коначно успева да насмеје своје колеге, док Давн оставља Лееа и поново се састаје са Тимом у Енглеској. Ипак, то није коначан крај за добро осећање, јер гледаоци не знају да ли ће све успети. Не знам шта је срећан крај, Каже Тим. Живот није крај, зар не? То је низ тренутака.
Преко баре, Мајкл Скот се изненађујуће враћа на венчање Двајта и Анђеле са коначним, срдачним то је оно што је рекла и приказује тимске фотографије своје срећне породице. Двигхт има посао управника округа о којем је одувек сањао, Јим и Пам започињу нови живот у Аустину, Текас, а Риан и Келли у суштини заједно беже у залазак сунца. На крају, док заједница Дундер Миффлин проналази своју срећу заувек, запослени у Вернхам Хоггу суочавају се са неизвесном будућношћу.
Кључна разлика између америчке и британске верзије Канцеларија је поткрило беде британског оригинала наспрам подметача оптимизма америчке адаптације. Две итерације Канцеларија Контрастни завршеци учвршћују комично злато које раздваја две серије и објашњава њихов трајни успех: Верзија у Великој Британији успоставила је формулу за милион долара, милион смеха својим језивим карактерима и оштрим реализмом, а америчка верзија је променила формулу са топли, мутни идеализам срећне, али неконвенционалне породице.
Ускршње јаје из канцеларије чини Јимову најбољу подвалу још бољом