Иако је ББЦ-јева адаптација Поноса и предрасуда једно од најбољих Аустових дела, неке ствари имају много више смисла за читаоце књига.
Романтични роман Јане Аустен из 1813. године Понос и предрасуде је много пута адаптиран за екран, посебно са мини-серијом ББЦ-а из 1995. године у којој је Цолин Фиртх глумио господина Дарција, и Играни филм из 2005. године глуме Кеира Книгхтлеи као Елизабетх Беннет и Маттхев Мацфадиен као господин Дарци.
Фанови често истичу ББЦ-јеву серију као најбољу адаптацију. То је дубинско представљање Аустенине приче и ликова, са незаборавним наступима талентоване глумачке екипе. Међутим, у филму постоје одређени детаљи који имају више смисла за гледаоце који су прочитали Аустенов роман. Минисерија је углавном тачна адаптација, али читање романа можда ће одговорити на нека питања.
10Елизабетх’с Працтицал (Иет Ацтиве) Натуре
И у Аустеновом роману и у ББЦ-јевој минисерији, Елизабетх Беннет (глуми је Јеннифер Ехле) снажна је женска хероина. Она не жели да се уда за некога због новца, као што друштво захтева за младе жене њених година, већ се одлучује за брак из љубави.
Елизабетина смела личност је даље представљена у Аустеновом роману. Док је мини-серија показала Елизабетину жељу да се уда за љубав (и њен понос), роман додаје још детаља у Елизабетином писаном гласу. Читаоци разумеју њену практичну, активну, емоционалну и интелектуалну природу. Нису изненађени Елизабетином личношћу у минисерији.
9Структура друштвене класе Британије
Понос и предрасуде смештен је у Велику Британију током раних 1800-их. То је потпуно другачији временски период од онога што је заступљено у данашњем друштву. Друштвене класе су још важније у Аустеновом свету.
На пример, породица Беннет је породица средње класе и инфериорна је у односу на породице више класе, укључујући Дарцис и Бинглеис. Аустен је сатирала друштвене класе у свом роману, посебно представљањем господина Цоллинс-а (Давид Бамбер). Ова сатирична природа имала би више смисла за гледаоце који су већ прочитали Аустенов роман.
8Одвратно понашање госпође Беннет
Сваком добром филму или ТВ емисији потребна је незаборавна мајка која додаје хумор или покушава да се умеша у живот своје деце. У Понос и предрасуде, Госпођа Беннет (Алисон Стеадман) је крајња надмоћна мајка.
Она врши притисак на својих пет ћерки да се удају. Због своје друштвене класе и чињенице да Бенети немају сина, кћери Бенета морају се удати (и добро се удати) како би биле сигурне да су збринуте. Ово је стресна ситуација, па читаоци разумеју зашто је госпођа Беннет забринута. Она непрестано вришти и хистерично се распада о њиховој будућности. Ко би могао да је криви? Ако се њене ћерке не удају, биће изгубљене. То је застрашујућа мисао.
7Глас разума господина Беннет-а
Када гледаоци размишљају о раним 1800-им, могли би претпоставити да су муж и отац глава домаћинства. Иако је ово углавном било тачно, господин Беннет (Бењамин Вхитров) није ваш типични отац из 19. века, како је приказано у Аустеновом роману.
На пример, стално прима хистерије и шале госпође Беннет, али то му не смета. Попут Елизабете, више би волео да седи и чита него да буде умешан у личну драму своје породице. Он је глас разума у домаћинству, али не прелази своје границе. Госпођа Беннет преузима контролу над породичном репутацијом и он мирно стоји на месту када је потребан.
6Сав хумор
Гледаоци можда не мисле Понос и предрасуде је комедија, али Аустен је прослављена јединственим хумором у свом писању. Њен познати роман класификован је као комедија манира, у којој роман засићује британско друштво с почетка 1800-их.
Аустен се на много начина ругала друштву у којем је живела док је писала роман. Она се забавља различитим људима и додаје ове карактеристике у роману, укључујући понашање госпође Беннет, смешне предлоге господина Цоллинс-а за брак, бриљантну иронију и духовит дијалог. Овај јединствени облик хумора има више смисла за читаоце који већ разумеју Аустенову памет.
5Размењивање писама
Као и многи Аустонови романи, и ликови размењују писма и ови детаљи помажу у вођењу радње. Верује се да се већина ових размена заснива на стварним Аустениним писмима између ње и њених пријатеља и породице. Почетком 19. века писма су тхе примарни облик комуникације, а Аустенови ликови се ослањају на слова како би изразили своја осећања.
Мини серија је користила ова писма да би испричала причу, али су на екрану приказана визуелном акцијом, а не стварним словима. Ово је углавном постигнуто помоћу флешбек сцена.
4Промена дијалога
Дијалог је пресудан у Аустоновом роману. Постоје важне, а понекад и комичне размене између Елизабетх и господина Дарција, Елизабетхине старије сестре Јане (Сусаннах Харкер) и најбољег пријатеља господина Дарциа, господина Цхарлеса Бинглеија (Цриспин Бонхам-Цартер) и других ликова.
Минисерија је била принуђена да дода више дијалога у причу од онога што је првобитно било укључено у Аустенов роман, укључујући када је госпођа Беннет рекла да жели да има синове. Промена дијалога уобичајена је пракса за филмске адаптације, а минисерија се на одговарајући начин бавила тим променама. Поред тога, неки ликови су добили дијалог који је првобитно говорио други лик у књизи како би им пружили већу укљученост у причу. Гледаоци можда не знају разлику, али читаоци би знали.
3Господин Вицкхам-ова превара
Сви мрзе господина Георгеа Вицкхама (Адриан Лукис). Он је главни антагонист књиге и минисерије. Првобитно су гледаоци навели да верују да је сличан господину Дарцију. Шармантан је и његова превара заварава публику да верује да је далеко бољи од господина Дарција.
Међутим, читаоци већ разумеју Викамово сурово понашање кад се први пут појави на екрану. Могли би заколутати очима. Више детаља о Вицкхамовом лику је укључено у Аустенин роман, али гледаоци на крају схватају да је Вицкхам у основи женскар који му уопште не треба веровати.
дваЗашто је Лидијино избегавање тако скандалозно
Почетком 19. века, углед се ослањао на све у породици. Ако је неко био скандалозан, углед породице је уништен. Ово је приказано у Понос и предрасуде након што је Беннетова најмлађа ћерка Лидија (Јулиа Савалха) изненада побегла са Вицкхамом.
У данашњем друштву ово бекство може проузроковати неке трачеве, али не би нарушило углед породице. За Беннетс-ове је то превише скандалозно и госпођа Беннет је скамењена што је углед њене породице уништен. Ове скандалозне акције и друштвени обичаји боље су објашњени у Аустоновом роману.
1Зашто господин Беннет плаћа Вицкхама
Када Лидија побегне са Вицкхамом, господин Беннет је приморан да му плати како би младенци могли да приуште себи да живе изнад Вицкхамове плате као војник. Господин Беннет то ради како би спречио Вицкхама да напусти Лидију, што би на крају уништило репутацију породице.
Ова размена новца детаљније је описана у Аустеновом роману. Поред тога, Елизабетх првобитно не зна да је господин Дарци заправо исплатио Вицкхама, спасивши породицу Беннет. Разлози који стоје иза тога обрађени су у серији, али као и код многих ствари, у књизи су обрађени много детаљније.